1908
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1908 на Викимедијиној остави.
| |
.jpg?lang=sr)
| |
1908. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Експедиција Нимрод Ернеста Схацклетона кренула с Новог Зеланда ка Антарктику.
- 1. јануар — Ступила на снагу економска нагодба између Аустрије и Угарске.
- 4. јануар — Мароко: улема Феса прогласила збацивање султана Абделазиза због превелике блискости Французима, и изјаснила се за његовог брата Абделхафида, који се прошле године прогласио султаном у Маракешу.
- 16. јануар — Kраљ Петар I Kарађорђевић отворио београдски Хотел Москва (Палата Осигуравајућег друштва "Росија").
- 21. јануар — Адолф Лос држи предавање на тему "Орнамент и злочин".
- 27. јануар — Откривен Јупитеров сателит Пасифаја.
- 31. јануар — Отоманска влада одобрила Аустроугарској концесију за железницу Увац-Митровица преко Новопазарског санџака - незадовољство у Србији, Русији, Италији. Русија ће затим тражити градњу Јадранске железнице Ниш-Сан Гиованни ди Медуа преко Kосова (Старе Србије) и северне Албаније а Бугари Ћустендил-Kуманово.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Лисабонско краљеубиство: убијени су краљ Карлос I и престолонаследник Луис Филипе - нови краљ је Мануел II, до укидања монархије 1910.
- 3. фебруар — Основан фудбалски клуб ФК Панатинаикос.
- 18. фебруар — Према Џентлменском споразуму из 1907. забрањено усељавање Јапанаца у САД.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Пожар у школи у месту Коллинвуд (данас део Клевеланда), погинуло 175 особа.
- 5. март — Машкулора: овог пролећа почињу озбиљније оружане акције Албанаца.
- 9. март — У Милано снован ФК Интер.
- 12. март — У француском Вијетнаму (Анаму) избија Побуна одсечене косе против кулука и пореза, од априла насилна, угушена је до јуна.
- 16. март — У Kрагујевцу основан Савез српских соколова.
- март - Царински рат: Србија и Аустро-Угарска постигле нови трговачки споразум - привремени компромис, АУ га није ратификовала.
- 20. март — Пруски парламент донео закон о експропријацији пољских имања које власници не желе продати, како би била дата немачким насељеницима - ретко је коришћен, није променио етнички састав.
- 23. март — Дурхам Стевенс, службеник у јапанском министарству иностраних послова, нападнут од двојице корејских емиграната у Сан Франциску, од чега умире два дана касније.
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Цар Николај II распустио фински парламент јер је проценио да овај није имао довољно поштовања према њему, избори за нови у јулу (обновљена Русификација Финске).
- 5. април — Након повлачења оболелог Кампбелл-Банермана, нови британски премијер је Х. Х. Аскуитх (до 1916), мандат од краља Едwарда ВИИ ("рукољуб") добио је у Биарритзу. У кабинету ће се наћи и Ллоyд Георге и Wинстон Цхурцхилл.
- 12. април — Украјински националиста убио у Лавову намесника аустроугарске Галиције Андрзеја Потоцког.
- 18. април — Завршна холандска интервенција на Балију: угушен је устанак избио након што су Холанђани узели монопол на опијум, раџа Kлунгкунга је погинуо, након чега су његових шест краљица и 200 пратилаца извршили самоубиство (пупутан).
- 20. април — Судар возова у месту Саншајн близу Мелбоурнеа, 44 мртвих.
- 27. април — Отворене Олимпијске игре у Лондону.
- 30. април — Експлозија на јапанској заштићеној крстарици Матсусхима, страдало 206 од 350 чланова посаде.
- 30. април — Двојица Бенгалаца покушала убити главног британског магистрата у Музафарпуру, али страдале две жене. Због овога ће бити суђено индијским националистимa.
Мај
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 30. јун — У источном Сибиру је пао метеор од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи.
Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — У Турској је почела Младотурска револуција под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида II.
Август
[уреди | уреди извор]- 10. август— Српска демократска лига у Османској царевини је прва политичка странка Срба у Османском царству, а основана је у Скопљу од 10. до 13. августа 1908. године на Првој српској конференцији.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 16. септембар — Аустроугарска и Руска Империја се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине.
- 27. септембар — У Детроиту почела производња Фордовог модела Т.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 6. октобар — Анексија Босне и Херцеговине
- 7. октобар — Након ослобађања од турске власти, Крит се ујединио са Грчком.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Председнички избори у САД: Републикански кандидат Вилијам Хауард Тафт победио је кандидата Демократске странке, Вилијама Џенингса Брајана.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години.
- 28. децембар — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 9. јануар — Симон де Бовоар, француска књижевница, филозофкиња и феминисткиња († 1986).
- 15. јануар — Едвард Телер, амерички физичар мађарског порекла († 2003).
- 16. јануар — Етел Мерман, америчка глумица († 1984).
- 20. јануар — Јован Мариновић, црногорски и југословенски револуционар. († 1982).
- 22. јануар — Лав Ландау, руски физичар и математичар. Добитник Нобелове награде из физике 1962. († 1968).
Март
[уреди | уреди извор]- 14. март — Коча Поповић, српски и југословенски књижевник, филозоф, учесник Народноослободилачке борбе и војно лице († 1992).
- 16. март — Јозо Томашевић, америчко-хрватски историчар и економиста († 1994).
- 20. март — Мајкл Редгрејв, енглески глумац († 1985).
- 25. март — Дејвид Лин, енглески филмски редитељ, продуцент, сценариста и монтажер († 1991).
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Бети Дејвис, америчка глумица († 1989).
- 9. април — Елизабет Алан, америчка глумица († 1990).
Мај
[уреди | уреди извор]- 20. мај — Џејмс Стјуарт, амерички глумац († 1997).
- 23. мај — Анмари Шварценбах, швајцарска књижевница, историчарка, новинарка и фотографкиња († 1942).
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Лујо Давичо, балетски играч, педагог, композитор и учесник Народноослободилачке борбе († 1942).
- 26. јун — Салвадор Аљенде, чилеански политичар
Август
[уреди | уреди извор]- 23. август — Артур Адамов, француски књижевник јерменског порекла († 1970).
- 27. август — Линдон Џонсон, 36. председник САД
- 27. август — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета († 2001).
- 31. август — Вилијам Саројан, амерички књижевник. († 1981).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 9. септембар — Чезаре Павезе, италијански књижевник, преводилац и књижевни критичар († 1950).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 6. октобар — Карол Ломбард, америчка глумица († 1942).
- 30. октобар — Дмитриј Устинов, совјетски политичар
Новембар
[уреди | уреди извор]- 28. новембар — Клод Леви-Строс, француски антрополог († 2009).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 22. децембар — Коста Рацин, македонски песник и револуционар († 1943).
- 30. децембар — Марија Примаченко, украјинска уметница. († 1997)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 21. јун — Николај Римски-Корсаков, руски композитор
- 24. јун — Гровер Кливленд, 22. и 24. председник САД
Новембар
[уреди | уреди извор]- 14. новембар — Гуанг-сји, кинески цар
- 15. новембар — Циси, кинеска царица. (* 1835)
Децембар
[уреди | уреди извор]- непознат датум — Милорад Терзибашић, српски бициклиста. (*1862)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Габријел Липман
- Хемија — Сер Ернест Радерфорд
- Медицина — Иља Иљич Мечников и Паул Ерлих
- Књижевност — Рудолф Кристоф Ојкен
- Мир — Клас Понтус Арнолдсон (Шведска) и Фредрик Бајер (Данска)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
